Letra Badnje Vece de Djordje Balasevic original

Kao davni greh,
uvek mi se ista javljaš.
Odzvanja ti smeh,
cipele u prozor stavljaš.

večno sanjaš,
svetom putuješ bez putovanja
a Badnje veče dolazi.

Mogla si mi baš
i reći neke reči nagle.
Oči su mi, znaš,
pune one iste magle.

Al' suprotnost sušta,
sad u meni tuga koren pušta
a badnje veče prolazi.

To je bilo naše zadnje
sad opet zvona zvone - slušam to
Ne, nije svako veče Badnje,

al' ovo danas, sasvim slučajno - Badnje je.

U poslednji čas,
kao uvek na to veče,
gospođa do nas
unucima kolač peče.

U mojoj sobi
samo stari veker vreme drobi
a Badnje veče prolazi...

To je bilo naše zadnje,
sad opet zvona zvone
- slušam to.

Ne, nije svako veče Badnje,
al' ovo danas, sasvim slučajno -
Badnje je.